EPSKA LIRSKA POEZIJA Bože mili čuda velikoga Ili grmi il' se zemlja trese il' udara more o mramorje Niti grmi nit' se zemlja trese nit' udara more o mramorje Već se svadi momče i devojče A za šta se oni zavadiše? Žetvu žela lepota devojka Zlatnom rukom i srebrnim srpom Žetvu žela letnji dan do podne O podne cura zapevala Joj ko bi meni snopje povezao Ko bi meni hladak načinio Ko bi meni vodice donio Ja bi mu se namam mlada dala Ejj poje Moma haje i ne haje Misli Moma niko je ne čuje Ali je čulo čoban momče mlado Kako čulo hghh odma' poskočilo Odma' sam joj snoplje povezao Od leske joj hladak načinio U šakama vodice donio Pa je čoban ovako govorio Daj devojko što si obećala Al' devojka polukava bila Pak se ovako momku odgovara Id' odatle čoban momče mlado Ako si mi snoplje povezao Tvoje ovce po srnjaku pasu Ako si mi hladak načinio I sam si se po njim odmorio Ako si mi vodice donio I sam si se hlađane napio Ughh Tak' se kladi momče i devojče Da spavaju, da se ne diraju On joj daje od zlata jabuku A devojka đerdan oko vrata Što rekoše, tako učiniše I tak' legoše u meku postelju Ughh Kako su se ljuto zavadili Jedno drugom leđa okrenuli Kad je bilo noći o ponoći Progovori lepota devojka :) Okreni se, ne okrenuo se Mrtvog te okretala majka A što žališ od zlata jabuku Dve ću tebi noćas pokloniti
