Seti se Barbara... 

stihove govori Milan Šević,
napisao Žak Prever,
photo by IvanQ,
hvala Stefanu Živkoviću Steletu na MP3 fajlu
------------
Seti se Barbara...
kiša je uporno lila nad Brestom toga dana.
Ti si išla vedra... nasmejana, oblivena vodom,
srećna, razdragana po kiši...
Seti se Barbara,
ti koju ja nikada nisam poznavao,
ti koja nisi poznavala mene...
Ja sam ti presek'o ulicu Sijam,
ti si se smešila...
i ja sam se smešio isto tako...
Seti se Barbara...
Jedan čovek bio je sklonjen u kapiju
on je uzviknuo tvoje ime, Barbara...
I ti si potrčala njemu
oblivena vodom, srećna, razdragana
i bacila si mu se u naručje...
Seti se Barbara,
i ne ljuti se što ti kažem Ti...
Ja kažem Ti svima koje volim
pa čak ako ih nikada nisam video...
Ja kažem Ti svima koji me vole
pa čak i ako ih ne poznajem...
Seti se Barbara
seti se ipak toga grada
i ne zaboravi tu kišu razumnu i srećnu,
tu kišu nad onim srećnim gradom...
tu kišu nad morem... nad arsenalom...
i nad ratnim brodom...
O Barbara... kakva je glupost rat.
Šta li je s tobom bilo u onoj oluji gvožđa, čelika i krvi...
A onaj što te je zaljubljeno stezao na grudi,
da li je nestao, mrtav, ili je možda još uvek živ?
O Barbara...
kiša lije nad Brestom kao što je to činila nekada...
ali to više nije isto...
i sve je uništeno...
To više nije ni oluja gvožđa, čelika, ni krvi...
to su prosto samo oblaci,
oblaci što praskaju kao psi...
Oblaci što odlaze vrlo daleko od Bresta
od koga više ne ostaje
ništa......
Seti se Barbara...