U južnom delu Vojvodine, između reka Save i Dunava, pruža se živopisna Fruška gora. Na prostoru od pedeset kilometara dužine i deset širine, smešten je dvadeset jedan manastir. Tokom XVI i XVII veka bilo ih je više od pedeset.
Ova jedinstvena kulturno-istorijska celina je 1990. godine proglašena za kulturno dobro od izuzetnog značaja za republiku Srbiju, a predložena je i za upis na listu svetske baštine Uneska.
Od vremena nastanka manastiri su nebrojeno puta pljačkani, rušeni i napuštani. Najozbiljnije su stradali tokom Drugog svetskog rata. Tako se Fruška gora danas, s pravom, svrstava među najznačajnije riznice pravoslavnih svetinja. Većina manastira sagrađena je pod uticajem moravske i raške graditeljske škole, a vremenom su radikalno rekonstruisani.
Burna istorija, arhitektonska i likovna lepota i naročito uloga duhovnog središta srpskog naroda, doprineli su velikom značaju fruškogorskih manastira u kulturno-istorijskom nasleđu Srbije. Veliki broj manastira ima i sve brojnije monaštvo.
Kako je izgledao život u manastirima nekad, a kako izgleda danas istraživali smo za ovu
emisiju serijala "Trag".
Autor: Simo Budimir
Snimatelj: Milivoje Sarić
Montaža: Imre Jakabfalvi
Urednik: Ljubisav Aleksić
Odgovorni urednik redakcije Aktuelnosti: Dragan Stojanović
Copyright: RTS
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
19 ноя 2017
