Није узалуд 

Нова песма, за другу књигу.
Назив: "Није узалуд"
Писао: Ненад Зека Стевановић
Глас: Драгица Севић
Лекторисала: Лана Бранежац
Није узалуд
И опет тумарам кроз прохладна јутра
под небеским сводом смислу сам предан.
Да ли постоје нека боља сутра
и да ли сам утробе земље вредан?
Овим стазама пролазих давно
и тражих без циља прави пут.
Не беше ми дато да погинем славно,
већ вечито, помало и узалуд.
Не бејах свестан све до сада
да свуда ме прати магичан круг.
Из блата се увек рађа нада,
из згаришта никне нови луг.
У криво време, на погрешном месту,
упадах у дубоке зденце.
и имах ту потребу честу
да на погрешним местима полажем венце!
Но, све је то ништа до трачка среће...
Да ли сам невин док мислим на криво?
Једно је исправно, а много се скреће...
Шта сам то постао док нешто сам био?
Са крста сиђох без повода данас
и не сам, своје стигме видам!
Безбројне грехе окајах за нас...
Још времена биће да наглас ридам.
„Где је ту смисао“, неко би рекао,
„за све похоте, жеље и блуд?“
Пред сваким би за опрост клекао
када бих знао да није узалуд.
Небитно је где, већ само када,
вуче ме невиност под мајчин скут...
Никада неће усахнути нада
да тамо негде постоји тај пут!