U današnjem videu će te saznati nešto više o gljivi velika gnojištarka ili jarčić ova gliva ima latinski Coprinus comatus.
Velika gnojištarka je veoma cenjena delikatesna gljiva i smatra se jednom od najplemenitijih. Bere se i sprema samo dok je mlada, odnosno dok nije počela da tamni.
Visоkа је dо 18 cm, dok joj je šеšir od 3 do 9 cm, a širine od 3 do 5 cm. Kada je gljiva mlada, šeširić je elipsasto izdužen (jajolik), a kako gljiva raste, šešir se otvara, a rub šešira se zavrće nagore, tako da gljiva počinje da liči na zvonce. Šešir je bele boje, prekriven crepoliko poreðanim, vunasto-vlaknastim krljuštima. Starenjem ceo, počevši od ruba, počinje da biva prvo ružičast, zatim lila boje i na kraju pocrni, a iz njega počinje da curi crna tečnost nalik na tintu. Listići Velike đubrištarke su veoma gusti, beli, na oba kraja uži i slobodni. Starenjem takođe menjaju boju dok potpuno ne pocrne. Drška je visine 9 - 17 cm. Dok je gljiva jako mlada, na dršci nosi venčić koji brzo otpadne. Meso Velike gnojištarke je tanko, tanje od listića, snežno bele boje, bez mirisa i ukusa. Raste od jula do oktobra. Ovo je veoma česta i masovna gljiva travnatih, naročito naðubrenih terena, po vlažnim šumama, uz blatnjave puteve, pored topola i vrba.
Veliku gnojištarku u prirodi je moguće brati sve od ranog proleća pa do kasne jeseni,
Iz razloga zato sto ubrana gljiva brzo propadne preporučuje se priprema ove gljive odmah nakon branja, jer i sasvim mladi primerci počinju da tamne nakon svega nekoliko sati stajanja. Ne postoji opasnost da se Velika gnojištarka pobrka sa nekom od otrovnih gljiva. Poznata sui njena lekovita dejstva, pa se tako prah ove gljive koristi za lečenje dijabetesa i i kao prevencija dijabetskih kardiovaskularnih oboljenja. Njime se smanjuje i mogućnost oboljenja od raka i sarkoma (rak vezivnog tkiva), a takođe se uspešno koristi i u terapijama protiv hemoroida kao i problema sistema za varenje.
Smatra se da ova pečurka, bez obzira na to kako je uzgojena, bilo da je narasla prirodno u šumama ili je uzgojena u kontrolisanim uslovima, uvek sadrži aktivne materije koje imaju hipoglikemijski, antitumorski, antidijabetički, i imunomodulatorski efekt. Plodišta velike gnojištarke sadržavaju mnoge lekovitih supstanci poput vitamina C, askorbinske kiseline, polisaharide, masne kiseline i tokoferole. A od minerala bogata je cinkom, magnezijumom, kalijumom, kalcijumom i gvožđem.
Velika gnojištarka često je specijalitet koji se koristi u pripremi kremnih juha, gulaša, umaka ili crnog rižota, baš zbog toga što se njenim kuvanjem ispušta tamna tečnost. Vrlo dobro se može kombinovati i s velikom sunčanicom.
Sušenje nije najbolji način skladištenja velike gnojištarke, ali može se kuvati na pari, pržiti ili pohati i kombinovati s jajima u kajgani.
Veliku gnojištarku moguće je i prokuhati na par minuta, pa zatim zamrznuti ili staviti u staklenu teglu i preliti ju hladnom vodom da bi ju sačuvali u frižideru par dana. Iako je, naravno, preporučljivo da se iskoristi što pre.
Stisnite Prati (Prijavi me) dugme i prijavite se na ovaj kanal!.
Lajkujte i pratite ovaj kanal na facebooku:
bit.ly/2TKkm3S
Prijavite se u grupu uzgoj voća i povrća za početnike:
bit.ly/2tEEgCU
Donacije:
bit.ly/2GaxZBm
14 окт 2022
